За активирање туризма на селу постоји низ повољних рецептивних фактора, будући да су руралне средине по карактеру материјалне базе погодне за прихват гостију и давање туристичких услуга. Сеоска пољопривредна газдинства значајни су произвођачи хране, јер су пољопривреда и сточарство приоритетна занимања и извори прихода, а породичне куће на селу располажу смештајним капацитетима.


Туризам у руралним срединама развија прво инфраструктуру, и ревитализује објекте сеоског националног миљеа, смањује аграрну пренасељеност и активира све елементе животне средине. Када је развој руралног туризма постао део економско-географских особина датог простора у свом модерном и постмодерном облику, он се афирмише у ствараоца дохотка и подизања нивоа животног стандарда локалног становништва.
Данас је рурални туризам носилац просперитета одређених подручја.


О укупном броју села и укупном броју домаћинстава која се баве туризмом, у Србији, стално или повремено, нема обједињених података. Сеоска насеља са туристичком функцијом нису још верификована као сеоско туристичко место због чега је тешко установити број насеља, број сеоских домаћинстава, број соба и лежајева. Међутим, ситуација се сваким даном мења у корист пораста броја лежајева у новим туристичким селима. Рецептивни потенцијал села постоји, али није у потпуности активиран у сврхе даљег развоја сеоског туризма. Интерес за даљим растом прихватних могућности села не налази се само у повећаном туристичком промету који би уследио већ и у доприносу да се заустави деценијама изражена миграција село–град. Већи обим туристичког промета задржао би младе на селу, у својим породичним кућама што би могло утицати на промену старосне структуре, а такође и на задржавање младих на родитељским газдинствима. Ово би утицало на смањење проблема незапослености и пренасељености градова и истовремено ефикасније коришћење пољопривредног земљишта и већу производњу хране.



Сеоска домаћинства као произвођачи хране јесу добра и куриозитетна рецептивна база сеоског туризма. Управо стога један од услова за бављење сеоским туризмом у туристички активираним селима и сеоским регионима у нашој земљи јесте да сеоско домаћинство које нуди туристичке услуге, на првом месту, остварује пољопривредну функцију. Улога пољопривредне производње у сеоском туризму, одређена је дефиницијом сеоског туристичког места у којој се каже да је то локалитет који поред основне пољопривредне, има и туристичку функцију и остварује редован туристички промет.


Стимулисањем развоја сеоске пољопривреде био би задовољен један у низу битних услова за развој туризма на селу. Развијеност материјалне базе се у још једном облику може транспоновати у туристички производ за који је туристичка потражња заинтересована.


Укупна сеоска инфраструктура (саобраћајне комуникације, ПТТ-мрежа, електрична мрежа, водовод и канализација) значајан је фактор који утиче на изградњу и развој туристичког привређивања. Без саобраћајница које туристи обезбеђују удобан долазак на одредиште путовања, а квалитетом, опремљеношћу и организованошћу промета на њима могу да задовоље потребу савременог човека за брзим и конформним путовањем, нема услова за туризам, ни за сеоски туризам. Саобраћајни путеви (копнени, водени и ваздупни), морају да туристима отварају све пожељне правце, а посебно развијена мрежа саобраћајница мора постојати у туристички активираним регионима. Пожељно је да она буде посебно опремљена, како би омогућила несметано путовање са паркиралиштима, стајалиштима и видиковцима као и сервисима различитих профила услужних делатности и ефикасност у спровођењу реда вожње превозних средстава свих врста, обезбеђење саобраћајница од временских и природних непогода и изненађења друге врсте, регулисање саобраћаја савременим саобраћајним знацима. Тек када сви ови квалитети буду обезбеђени, саобаћајнице и саобраћај на њима ће испунити своју функцију у развоју сеоског туризма.






Жаклина Младеновић, дипл.инж.